Potpuni vodič kroz operaciju i podizanje kapaka: Moj izbor i iskustvo

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode, već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, istovremeno, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo "otvorimo oko". Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za podizanje kapaka". Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo o podizanju kapaka

Kad sam zakazala, ja sam, po običaju, "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila o podizanju kapaka, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. Ok, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: Konsultacije za podizanje kapaka

Proces podizanja kapaka počinje konsultacijama. Da biste i vi znali šta da pitate, važno je da znate kako obično izgleda uvodni razgovor. Hirurg će pažljivo pregledati vaše oči, oceniti količinu viška kože, masnoće i mišićnog tkiva. Razgovaraće s vama o vašim očekivanjima i realnim mogućnostima koje podizanjem kapaka mogu da se postignu.

Kod dr Anice Jevremović, ovaj deo je bio veoma detaljan. Sve je objašnjeno do najsitnijih detalja, što je neverovatno smirilo moju anksioznost. Imala sam potpuno jasnu sliku o tome šta će se dešavati.

Najčešća pitanja: Anestezija, cena i bol

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi podizanja kapaka.

1. Anestezija tokom podizanja kapaka

Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste ("ošamute"). Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa, ali vam omogućava da "provedete" vreme zahvata u prijatnom snu, a da se ničega ne sećate.

2. Cena podizanja kapaka

Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je tu negde oko 1000 evra, mada računajte na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više od gornjih. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih "odokativnih" cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Da li podizanje kapaka boli?

Odgovor je: ni jedne sekunde. Ne boli ništa, ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan (otekline, modrici), ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Dan operacije: Kako izgleda podizanje kapaka

Operacija traje manje od sat vremena, dakle, brzo je. I brzo idete kući. Ništa posebno nisam osetila. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi "horizont". Ali, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja. Toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru grada. Niko me nije gledao čudno i meni je bilo skroz šašavo da je prošao tek jedan dan. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma posebno.

Oporavak nakon podizanja kapaka: Po danima

Oporavak je ključni deo cele priče. Evo kako je kod mene izgledao:

• Dan 1: Odmah nakon podizanja kapaka, otišla sam kući sa flasterima. Osećaj je bio čudan, ali bez bola. Primenjivala sam hladne obloge da smestim oticanje.
• Dan 2-3: Skinuti debeli flasteri. Oteklina je bila prisutna, ali sasvim podnošljiva. Već sam mogla da obavljam lagane kućne poslove. Nasminkala sam sve sem očiju i krenula da "zujim" po gradu.
• Dan 7: Skinuti konci. Proces je bio brz i bezbolan, za šta sam bila veoma iznenađena.
• Dan 10: Već sam sa full šminkom snimala sadržaj. Bila sam toliko srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner! To je bio ogroman napredak.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala fleku nakon 10 dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci i dugoročni rezultati podizanja kapaka

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam i koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Često me pitaju: "Da li je trajno?". Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na raznovrsne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka. Rezultati su veoma dugotrajni.

Zašto sam odlagala i zašto se nisam plašila ishoda

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam "ružno" jako dugo.

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan podizanja kapaka, čak nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Završne misli: Moj primer kao inspiracija

Moj primer ne služi da bi sada svi požurili na operaciju. Služi da bi ste, ako već godinama razmišljate o podizanju kapaka, dobili realnu i iskrenu sliku onoga što vas čeka. Da vidite da se strahovi koje imate (o bolu, o dugotrajnom oporavku) većinom ne ostvaruju. Da je proces mnogo jednostavniji i bezbolniji nego što zamišljate.

Informišite se, nađite stručnjaka od poverenja poput dr Anice Jevremović, postavljajta pitanja i donesite informisanu odluku. Podizanje kapaka može da vrati ne samo otvoren i svež pogled, već i ogromnu dozu samopouzdanja. Za mene, to je bio moj izbor koji uopšte ne žalim.