Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Lečenje

Pahuljica Blog 2024-04-25

Saznajte sve o kondilomima uzrokovanim HPV virusom – simptome, dijagnozu, metode lečenja i prevenciju. Pročitajte korisne savete o vakcinaciji i iskustvima pacijenata.

Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Lečenje

Šta su kondilomi?

Kondilomi, poznati i kao polne bradavice ili virusne bradavice, predstavljaju neprijatnu virusnu infekciju koja se prenosi polnim putem. Uzrokuje ih humani papiloma virus (HPV), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože genitalnog regiona, anusa ili penisa. Postoji preko 80 vrsta HPV virusa, od kojih neki mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca se obično nalaze na penisu, frenulumu ili otvoru uretre, dok se kod žena češće pojavljuju na zadnjem zidu vagine, usnama ili perineumu. Ove izrasline su obično mekane, beličaste ili ružičaste boje, sa karfiolastom površinom. U početku su male, ali vremenom mogu postati voluminozne.

Važno je napomenuti da neki tipovi HPV virusa (kao što su 16, 18, 31 i 45) mogu izazvati ravne, gotovo nevidljive bradavice koje imaju potencijal da postanu maligne. S druge strane, HPV tipovi 6 i 11 obično izazivaju vidljive kondilome koji retko prelaze u rak.

Dijagnoza i važnost drugog mišljenja

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a ponekad su potrebna dodatna histološka ili imunološka ispitivanja. Važno je naglasiti koliko je ključno tražiti drugo, pa čak i treće mišljenje lekara pre početka terapije.

Postoje slučajevi kada su pacijenti dobijali različite dijagnoze od različitih stručnjaka - neki su tvrdili da se radi o kondilomima, dok su drugi ustanovili da je u pitanju polipoza nastala usled pojačanog lučenja vaginalnog sekreta. Stoga, pre nego što pristanete na bilo kakvu terapiju, savetuje se konsultacija sa više lekaraka.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma može biti dugotrajno i zahteva strpljenje. Najčešći načini terapije uključuju:

  • Krioterapija (tečni azot): Bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana do potpunog nestanka bradavica.
  • Laser terapija: Posebno efikasna za unutrašnje kondilome u vagini ili rektumu.
  • Medikamentozno lečenje: Upotreba kremova i rastvora kao što su podofilotoxin, trihlorsirćetna kiselina ili 5-fluoracil.
  • Hirurško uklanjanje: Koristi se za veće ili upornije promene.

Važno je napomenuti da nijedna od ovih metoda ne eliminiše sam virus iz organizma, već samo njegove vidljive manifestacije. Nakon lečenja, virus može ostati u latentnom stanju, pa je moguć povratak bolesti (recidiv).

HPV vakcine kao prevencija

U poslednje vreme sve više se govori o vakcinama protiv HPV virusa koje mogu sprečiti nastank raka grlića materice. Ove vakcine su dostupne u Srbiji, iako još uvek nisu uključene u obavezni kalendar vakcinacije.

Vakcine deluju na kancerogene tipove HPV virusa i najefikasnije su kada se primene pre prvog polnog odnosa, idealno u adolescenciji. Primaju se u tri doze tokom šest meseci. Iako su relativno skupe, mnogi stručnjaci ih preporučuju kao efikasnu zaštitu od ozbiljnih zdravstvenih posledica HPV infekcije.

Kondilomi tokom trudnoće

Tokom trudnoće, zbog promena u imunom sistemu, kondilomi mogu pokazivati ubrzano širenje. Lečenje je moguće tokom celog perioda graviditeta, pri čemu se najčešće koristi laserska terapija. Ako su promene izražene na grliću materice, vaporizacija se može izvesti 15-20 dana pre termina porođaja, bez rizika za majku i dete.

Zaključak i saveti

Kondilomi predstavljajú izazov kako za pacijente tako i za lekare. Ključne stvari koje treba imati na umu su:

  1. Uvek tražiti drugo mišljenje pre početka terapije
  2. Biti strpljiv - lečenje može trajati i do godinu dana
  3. Izbeći polne odnose tokom terapije kako bi se sprečilo širenje virusa
  4. Razmotriti vakcinaciju kao preventivnu meru, posebno za mlade osobe
  5. Ne paničiti - većina HPV infekcija ne dovodi do ozbiljnih posledica

Iako kondilomi predstavljaju neprijatnost, sa pravim pristupom i savremenim metodama lečenja, mogu se uspešno kontrolisati. Najvažnije je ostati informisan, sarađivati sa lekarima i ne gubiti nadu.

Komentari
Trenutno nema komentara za ovaj članak.