Kako upisati i završiti psihologiju u Srbiji: Saveti, prijemni i iskustva studenata

Upisati psihologiju jedan je od najpopularnijih, ali i najizazovnijih akademskih puteva u Srbiji. Ogromna konkurencija, specifičan prijemni ispit i zahtevan tok studija čine ovaj proces pravim izazovom za mnoge maturante. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič, sačinjen na osnovu iskustava i saveta brojnih studenata i diplomiranih psihologa, koji će vam pomoći da se što bolje pripremite za sve faze ovog puta - od prijemnog ispita do završetka studija i pronalaska posla u struci.

Odabir fakulteta: Državni vs. privatni, Beograd, Novi Sad ili Niš?

Prva velika dilema svakog budućeg studenta psihologije je izbor fakulteta. U Srbiji se psihologija može studirati na državnim filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i na nekoliko privatnih visokoškolskih ustanova.

Državni fakulteti nose tradiciju i široko priznatu diplomu, što mnogi smatraju prednošću pri zapošljavanju. Međutim, konkurencija je ogromna. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na primer, na oko 88 mesta (78 budžetskih i 10 samofinansirajućih) konkuriše i preko 400 kandidata godišnje. Studiranje je zahtevno, sa puno obaveza, eksperimenata i istraživačkih radova. Kao što jedna studentkinja kaže: "Psihologija jeste jako teška, zahteva konstantan rad, veliki je pritisak, stalno imaš vežbe, testove, rokove, eksperimente... ali ako to zaista voliš i želiš, veruj mi, isplati se."

Privatni fakulteti nude fleksibilnije oblike studiranja (poput studija na daljinu), manje grupe i ponekad lakši pristup. Međutim, važno je proveriti akreditaciju programa i čuti iskustva studenata. Postoje mišljenja da su neki privatni programi manje zahtevni, ali i da diploma sa državnog fakulteta otvara više vrata. Kao što jedan ispitanik primećuje: "Da se ne lažemo, jeste veća mogućnost zaposlenja sa državnom diplomom."

Težina upisa varira od grada do grada. Opšte je mišljenje da je najveća konkurencija u Beogradu, dok je prijemni ispit u Nišu možda nešto manje zahtevan po pitanju opšte informisanosti. U Novom Sadu se, pored testa znanja i testa opšte informisanosti, polaže i test sposobnosti (inteligencije), koji može biti presudan za konačan plasman.

Priprema za prijemni ispit: Ključ uspeha

Prijemni ispit za psihologiju obično se sastoji iz dva ili tri dela: testa znanja iz psihologije, testa opšte informisanosti i na nekim fakultetima testa sposobnosti. Svaki deo zahteva drugačiji pristup pripremi.

1. Test znanja iz psihologije

Ovo je deo na koji možete najviše da utičete sistematičnim učenjem. Obavezno koristite zvaničnu literaturu koju navodi fakultet na koji konkurisete.

• Za Beograd: Ljubomir Žiropađa, "Uvod u psihologiju" (Čigoja štampa).
• Za Novi Sad i Niš: Nikola Rot i Slavoljub Radonjić, "Psihologija" (Zavod za udžbenike).

Ključ je da naučite celu knjigu, od korice do korice, uključujući fusnote, tabele i slike. Pitanja su često detaljna i mogu da budu "trik" pitanja, gde se menja jedna reč ili se nude odgovori koji su tehnički tačni, ali ne i najtačniji. "Uvijek možeš da pitaš dežurne da li je greška? Sećam se tog pitanja... mnogo znače ta 2-3 poena," savetuje jedna studentkinja. Međutim, drugi iskustva ukazuju da dežurni retko mogu da pomognu.

Mnogi kandidati se plaše da li da uče latinske nazive (npr. cerebellum, cornea) i godine vezane za istraživanja. Odgovor je potvrdan. Sve treba učiti. Kako jedna studentkinja ističe: "Uči sve. Čak i ono sitnim slovima i slike i tabele. Fusnote obavezno."

2. Test opšte informisanosti (TOI)

Ovaj deo prijemnog najviše izaziva strepnju, jer se ne može "naučiti" u klasičnom smislu. On testira znanje stečeno tokom celog života. Priprema podrazumeva široko i kontinuirano interesovanje za svet oko sebe.

Efikasne strategije pripreme uključuju:

• Praktikovanje kvizova (Milioner, Slagalica, Conquistador).
• Čitanje dnevne štampe i praćenje aktuelnih dešavanja u politici, kulturi, nauci i sportu.
• Pregledanje enciklopedija i specijalizovanih sajtova.
• Rešavanje starih testova sa prijemnih ispita (iako se retko pitanja ponavljaju).
• Čitanje rubrika poput "Jeste li znali" u časopisima kao što je Politikin Zabavnik.

Kao što jedna kandidatkinja deli iz iskustva: "Niko ne može za par meseci da vam usadi u glavu hiljade potencijalnih pitanja... svakako je korisno tražiti na internetu razne testove opšte inf." Važno je znati da je prosečan rezultat na ovom delu često nizak, oko 14-15 od 30 poena, tako da i ako osećate da ne znate mnogo, verovatno ste u istoj situaciji kao i većina.

3. Test sposobnosti (inteligencije)

Primenjuje se u Novom Sadu. Radi se o testovima verbalne, numeričke i prostorne sposobnosti koji se rešavaju pod strogim vremenskim pritiskom (npr. 3 minuta za 20 zadataka). Priprema se svodi na upoznavanje sa tipovima zadataka kroz razne pripremne testove i vežbanje brzine i tačnosti. "Test inteligencije je bespotreban ali stvarno odvaja inteligentne od onih što bubaju," komentariše jedan student.

Da li su privatne pripreme neophodne?

Mnogi se pitaju da li je vredno ulagati u skupe pripremne časove. Mišljenja su podeljena. Neki smatraju da su dobro organizovane pripreme korisne za sistematizaciju gradiva i savete oko trikova u testu. Međutim, većina iskusnih studenata i kandidata naglašava da je samostalan rad najbitniji. "Psihologija je čista teorija i nema tu nekih formula i zadataka koje neko mora da vam pojasni... a što se tiče priprema za TOI, tek je to bacanje para," kaže jedan od ispitanika. Ako imate dobru samodisciplinu i možete da organizujete vreme, knjiga i sopstvena istraživanja mogu biti sasvim dovoljni.

Tok studija: Šta vas zaista čeka?

Studije psihologije su intelektualno izazovne i zahtevaju kontinuiran rad. Prva godina često uključuje tzv. "prirodnjačke" predmete koji mnogima nisu toliko privlačni, ali su temelj za dalje razumevanje.

Najzahtevniji predmeti na početku obično su: Metodologija psiholoških istraživanja, Statistika, Psihologija opažanja i Kognitivna psihologija. Kao što jedna studentkinja druge godine opisuje: "Doživela sam šok kad sam prešla sa arheologije na psihologiju... neuporedivo je teže, mnogo više ima da se uči."

Od druge godine, predmeti postaju sadržajniji i više vezani za konkretne oblasti psihologije (razvojna, socijalna, klinička, psihologija ličnosti). Međutim, obaveza ne opada. Psihometrija na drugoj godini je notorno težak predmet za mnoge. Pored ispita, studenti imaju obavezne vežbe, eksperimente, seminarske radove i istraživačke projekte.

Organizacija je ključ uspeha. "Sve se postiže uz dobru organizaciju i redovno učenje," savetuje jedna studentkinja. Aktivno učestvovanje na predavanjima, posebno kod profesora kao što je Kostić (kognitivna psihologija), može znatno olakšati pripremu za ispit.

Prakse i specijalizacija: Put ka profesiji

Tokom osnovnih studija, posebno na master nivou, studenti imaju priliku da se opredele za module koji ih zanimaju (npr. klinička psihologija, psihologija rada, razvojna psihologija). Prakse su nezamenjiv deo obrazovanja. Na master studijama, na primer, moguća je tromesečna praksa u kliničkim centrima, što pruža dragoceno iskustvo za budući rad.

Nakon završenih osnovnih studija (3+2 ili 4+1, u zavisnosti od promena u Bolonji), diplomirani psiholog ima određene mogućnosti zaposlenja. Međutim, za većinu specijalizovanih pozicija (školski psiholog, klinički psiholog, psiholog u ljudskim resursima) neophodan je završen master studij, a za klinički rad često i dodatne specijalističke studije. Kao što jedna diplomirana psihologinja objašnjava: "Sa diplomom može jedino da se radi u istraživačkom centru... a za rad u školi ili kliničkom radu mora master."

Zaposlenje i budućnost u struci

Ovo je verovatno najosetljivije pitanje za mnoge. Tržište rada za psihologe u Srbiji je teško. Konkurencija je velika, a otvorenih pozicija relativno malo. Mnogi psiholozi se susreću sa izazovom pronalaska stabilnog posla u struci. Međutim, mogućnosti postoje u:

• Obrazovnim ustanovama (škole, vrtići) - nakon mastera.
• Zdravstvenim ustanovama (bolnice, dijagnostički centri) - nakon dodatne specijalizacije.
• Privatnom sektoru (ljudski resursi, selekcija, obuka).
• Naučno-istraživačkim institutima.
• Osnivanju privatne prakse ili savetovališta - što zahteva dodatne licence i iskustvo.

Kao što jedan student master studija primećuje: "U nekim državama grabe za psihologe jer su shvatile potrebu za poboljšanjem kvaliteta života ljudi. U ovoj državi se slabo šta ceni... plate su bedne." Ipak, strast prema struci i kontinuirano usavršavanje mogu otvoriti vrata. Važno je graditi profesionalnu mrežu već tokom studija, volontirati i tražiti prilike za praktičan rad.

Da li je psihologija za mene? Završne misli

Ako se pitate da li ste dorasli izazovu, razmislite o sledećem: da li vas zaista zanima ljudska psiha, ponašanje i emocionalni svet? Da li ste spremni na dugotrajan, intenzivan rad koji ne prestaje ni nakon diplomiranja? Da li ste organizovani, uporni i otporni na stres?

Studiranje psihologije nije samo učenje teorije; to je i put samospoznaje i razumevanja drugih. Kao što jedna studentkinja inspirativno kaže: "Divno je kada učiš neki uzasno dosadan predmet, a tebi se uči jer znas da je to TO, to je ono što želiš... i bas zbog toga znam da treba da budem ovde gde jesam."